Dobar dan, moje ime je Kristina Jazinka Nikolić i zavisnik sam od Interneta od 2002. godine. Te godine  Dail Up Internet ušao je u moju kuću. Sećam se dogovora koji smo moj stariji brat i ja napravili – onaj ko planira da koristi Internet mora unapred da zna šta tačno želi da uradi i da isplanira svaki svoj provedeni minut, jer je predstavljao “stvar” koja se nije smela arčiti. Već tada, bilo je jasno da se pred nama nalazi nešto vredno i nešto što će nam u budućnosti predstavljati neminovnost u razmerama – biti online 24/7.

Sve je krenulo nekim najjednostavnijim pretragama. Bili smo oduševljeni šta sve “tamo ima” i kako uz samo par klikova mišem taj sadržaj može biti tik ispred naših očiju, na ekranu našeg računara. Kako su godine prolazile, a mi bivali sve konforniji sa korišćenjem Interneta i vremena koje provodimo “tamo”, naši apetiti za novim servisima su rasli. Posećivali smo chat room-ove na ICQ-u, učestvovali na forumima, pretraživali termine, skidali tekstove pesama, fotografije i sl. Postepeno, i gotovo neprimetno, prelazeći sa jednog sistema na drugi, sa porastom brzine Internet protokola, sa prelaskom Interneta sa računara na pametni telefon, Internet i njegovi servisi postali su naši saputnici u savladavanju svakodnevnih izazova. Prepustili smo im se da nas vode, poverovali smo u taj konformizam.

Nesumnjivo je da je Internet sa svim svojim uslugama promenio način na koji živimo – kako primamo, šaljemo i/ili kreiramo informacije i poruke, kako upoznajemo nove ljude i održavamo odnose sa svojim prijateljima, kako učimo, kako obavljamo svoje svakodnevne poslove, kako se organizujemo u zajednici, kako politički delamo, kako brinemo o sebi i svom zdravlju itd. Pojavom i razvojem Interneta, pružili smo priliku svim njegovim korisnicima, građanima Interneta, da svoj stav i mišljenje slobodno, otvoreno i odgovorno iznesu, da kreiraju sadržaj i da ga dalje distribuiraju primenjivajući opšta načela poštovanja ljudskih prava. S druge strane, online građani su uspeli da Internetom brišu državne granice, skraćuju geografske razdaljine i slobodno pristupaju velikim bazama podataka bez obzira na geografsku lokaciju (osim ako izuzmemo zemlje koje su pod internet cenzurom, o kojima će u daljim tekstovima biti više reči). Internet kao svačiji i ničiji prostor gotovo svima nama pružio je osećaj višestruke i višeznačne povezanosti.

Dana 12. marta Internet sevis WWW (World Wide Web servis) slavi svoj 25. rođendan. Tog datuma 1989. godine engleski informatičar Sir Tim Berners Li (TimBL) objavio je u jednom naučnom magazinu svoju invenciju koja je najavila promenu celokupnog dotadašnjeg komunikacijskog okruženja i započela vrtoglavi rast i razvoj Interneta. Mnogi teoretičari i sociolozi njegov značaj porede sa dostignućima Johana Gutenberga i njegovog pronalaska tehnike štampanja pomoću drvenih i metalnih pokretnih slova. Obojica su uticala da i Internet i štampa brzo postanu dostupni širem auditorijumu – knjige su postale jefitnije za štampu, pa se uticalo na masovno opismenjavanje, a Internet je svojim web servisom uticao na dostupnost informacija i širenje znanja.Tim Berners Li kao i mnogi drugi Internet oci ostavili su nam ga u amanet. Internet kao slobodan, otvoren i decentralizovan u svojoj biti, danas se suočava sa brojnim izazovima. Rastgnut između uticaja vlada i korporacija, javnog i privatnog interesa, sve češće se suočava sa pojavama cenzure, pokušaja državnih intervencija kroz regulaciju i pokušaja da se Internet prisilno i gotovo nakaradno smesti unutar nacionalnih zakonskih okvira čime se ugrožavaju svi građani Interneta i njihove slobode izražavnja u tom digitalnom okruženju. Na nama je da udruženim snagama i organizovano odbranimo Internet od ovih pojava kako bismo zadržali isti onaj status i karakter koji je imao s početka – globalan i javno dostupan, slobodan, otvoren i decentralizovan.

Share Defense u okviru Share Fondacije jedan je od pozitivnih primera organizovanog delovanja u službi zaštite Inerneta i digitalnih prava njegovih korisnika u oblastima privatnosti, slobode govora, nadzora nad elektronskim komunikacijama i transparentnosti i efikasnosti rada državnih organa. Poštujući fundamentalne karakteristike Interneta, Share Defense se bori za ljudska prava u digitalnom okruženju, baveći se pojedinačnim slučajevima građana koji su od opšteg značaja za celu zajednicu. Time se stvara pozitivna praksa, skup etičkih standarda i efikasnih mehanizama zaštite, koji se kasnije mogu koristiti kao baza za kreiranje samoregulatornih tela i njenih dokumenata (paralela: Savet za štampu i Kodeks novinara Srbije). Pored samoregulatornog tela izgrađenog na etici, definsianim profesionalnim standardima, pozitivnim praksama i pre svega minimalnom uplitanju i mešanju države u digitalno okruženje, od presudnog je značaja da su na Internetu budni, obazrivi i odgovorni građani Interneta koji čuvaj svoj sajber prostor zajedno sa svim drugim bitnim akterima tog ekosistema – predstavnici i civilnog i privatnog sekotra. Na nama je da ono što smo dobili od Internet praoca čuvamo i kroz borbu za očuvanje Interneta izborimo se i za sebe i svoje pojedinačne slobode.

Note: This Wikipedia and Wikimedia Commons image is from the user Chris 73 and is freely available at //commons.wikimedia.org/wiki/File:WorldWideWebAroundWikipedia.png under the creative commons cc-by-sa 3.0 license.